Početna POSEBNI PRILOZI GOJAZNOST

VIŠAK TELESNE MASE I GOJAZNOST

Svetska zdravstvena organizacija posmatra gojaznost kao epidemiju koja je zahvatila milione ljudi. 1998. godine u svetu je registrovano 250 miliona gojaznih osoba, što čini 7% odraslog stanovništva u svetu.

U većini zemalja Zapadne Evrope, od 9 do 20% odraslog stanovništva je gojazno (indeks telesne mase > 30) a više od četvrtine ima – preteranu telesnu masu (ITM > 25). U Ukrajini je 30% radno sposobnih ljudi gojazno, a 25% ima višak telesne mase.

U ekonomski razvijenim zemljama, u proseku svaki treći stanovnik ima telesnu masu koja prelazi maksimalnu dozvoljenu. U SAD je gojazno preko 34 miliona ljudi. Od ove bolesti boluje 35% žena i 31% muškaraca starijih od 20 godina, kao i 25% dece i omladine; kao socijalni i medicinski problem, gojaznost košta Amerikance 49-70 milijardi dolara godišnje. Svake godine zbog komplikacija gojaznosti umre oko 300 000 ljudi.

Iako su u pogledu epidemije gojaznosti cifre u Evropi malo manje nego u SAD, ipak su impozantne. U Velikoj Britaniji 37% muškaraca i 24% žena ima Ketleov indeks od 25 do 30 kg/mI, dok kod 8% muškaraca i 12% žena Ketleov indeks prelazi 30 kg/mI. Problem gojaznosti Veliku Britaniju košta 12 milijardi funti sterlinga, što čini oko 10% troškova koji su predviđenih za zdravstvo.

Pri tom, ni programi obuke stanovništva, koji se tokom poslednjih deset godina organizuju da bi se stanovništvo preorjentisalo na pravilniji način ishrane i aktivniji način života, nisu zaustavili ove tendencije. Do porasta gojaznosti u Zapadnim zemljama dolazi iako je smanjena prosečna kaloričnost i prosečna masnoća hrane. Ova pojava, koja je prvi put otkrivena tokom epidemioloških istraživanja u Americi, dobila je naziv „američki paradoks“. Smatra se da se delimično može povezati sa smanjenjem utroška energije koji je prisutan u savremenom društvu.

 

Rasprostranjenost gojaznosti kod nekih bolesti

Dijabetes melitus tip 2

57%

Arterijska hipertenzija

17%

Ishemijska bolest srca

17%

Kamen u žuči

30%

Osteoartritis

14%

Rak dojke

11%

Rak materice

11%

Rak debelog creva

11%

 

Opšte je poznata zavisnost učestalosti gojaznosti s godinama. Minimalna je kod dece i omladine. Kako kod muškaraca tako i kod žena primećuje se porast gojaznosti koji dostiže kulminaciju u 45-55-oj godini. U srednjim i starijim godinama učestalost gojaznosti se smanjuje. Prema mišljenju brojnih naučnika, ova pojava je varljiva i zato se ne povezuje sa ponovnim vraćanjem nagomilanih masnoća već sa promenama sastava tela – smanjenjem mišićne i povećanjem masne mase ili sa prevremenom smrću gojaznih osoba zbog pratećih bolesti.

Epidemiološka istraživanja nedvosmisleno potvrđuju nasledni karakter pojave gojaznosti. Tako je stepen izraženosti gojaznosti kod dece u vezi sa gojaznošću njihovih roditelja. Pri tom, ova veza je izraženija od veze gojaznosti dece i njihovog utroška energije ili režima kretanja.

Potvrđeno je da je sa povećanjem učestalosti gojaznosti povezan i porast ishemijske bolesti srca (IBS), arterijske hipertenzije (AH) i insulin nezavisnog dijabetesa (IND).

Dovoljno su reprezentativni sledeći podaci: u grupi preko 50 godina starosti, 50% gojaznih osoba ima povećan arterijski pritisak, 50% ima kliničku sliku ateroskleroze i IBS, a 30% pokazatelje IND. Česti su slučajevi da jedan pacijent istovremeno boluje od dve-tri  gore navedene bolesti.

Prema podacima brojnih autora, kod muškaraca srednjih godina čija je masa masnoće preko 20% telesne mase (normalno je 12-15%) postoji rizik od infarkta miokarda koji je 20 puta veći nego kod muškaraca sa normalnom masom masnoće. Smatra se da gojaznost utiče na povećanu smrtnost od tih bolesti.

Može se tvrditi da se kod gojaznosti sigurno povećava učestalost razvoja zloćudnih tumora na nekim mestima Dokazano je da kod gojaznih osoba, znatno češće nego kod mršavih nastaje rak bubrega, rak debelog creva, rak pluća, rak dojke i tumori ženskih polnih organa. Na primer, razvoju raka debelog creva kod gojaznih doprinosi masna hrana i hipodinamija, a povećana učestalost raka jajnika ili dojke povećava se zbog poremećaja metabolizma polnih hormona, koji se zapaža kod gojaznosti.

Gojaznost znatno utiče na prosečnu dužinu života. Poznato je da gojazne osobe 3-4 stepena u proseku žive kraće 15 godina.

Napred navedeni podaci omogućavaju nam da na gojaznost posmatramo kao na bolest evolucije čoveka ili kao na bolest savremenog načina života. Zaista se tako velika rasprostranjenost gojaznosti među stanovništvom ekonomski razvijenih zemalja ne može objasniti  ukoliko se ne uzmu u obzir neke karakteristike savremenog načina života, koje bitno utiču na nastanak gojaznosti. Može se govoriti o pandemiji gojaznosti, a pandemijski faktori koji doprinose nastanku ove bolesti su – slabo kretanje i konzumiranje preterano masnih namirnica.


Bolesti i posebni simptomi koji prate gojaznost

Kardiovaskularne:

-          arterijska hipertenzija

-          stagnaciona srčana insuficijencija

-          plućno srce

-          varikozno proširenje vena donjih ekstremiteta

-          tromboembolija plućne arterije

-          ishemijska bolest srca

Endokrine:

-          insulin rezistentnost (metabolički sindrom H)

-          dijabetes melitus tip 2

-          dislipidemija

-          policističnost jajnika, hiperandrogenizam

-          amenoreja, sterilitet

Neurološke:

-          moždani inslut

-          ideopatološka intrakranijalna hipertenzija

-          neuralgija butno kožnog nerva

Sistema za disanje:

-          zadihanost i zamor

-          opstruktivna apneja u snu

-          sindrom hipoventilacije

-          Pikvikov sindrom

Sistem organa za kretanje:

-          venozna staza u nogama

-          degenerativni artritisi

-          bol u lumbalnom delu kičme

Urogenitalne:

-          nemogućnost zadržavanja mokrenja u stresnim situacijama

-          hipogonadizam (kod muškaraca)

-          rak dojke i materice

Promene na koži:

-          venozna staza na nogama

-          celulit

-          ojed

-          furunkule, gnojnice, iritacija

Gastrointestinalne:

-          gastroezofagealna refluksna bolest

-          masna distrofija jetre

-          nealkoholni steatohepatitis

-          kamen u žuči

-          hernija

-          rak debelog creva

Psihička rastrojstva:

-          depresija, smanjen samokriticizam

-          patološka proždrljivost

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Često se kod lečenja gojaznosti precenjuje uloga raznih lekova. Možemo da istaknemo da je sistem izbalansirane ishrane kod gojaznosti, možda kao ni kod bilo koje druge bolesti, jedan od osnovnih načina lečenja. O efikasnosti lekova i biološki aktivnih preparata u ishrani možemo govoriti samo ako se primeni zajedno sa sistemom ishrane koji može da dovede do smanjenja telesne težine većine bolesnika, jer ova sredstva pomažu da se dijeta izdrži ili poveća njena efikasnost. Ne postoje lekovi, BAD, koji bi bez odgovarajuće korekcije ishrane sigurno mogli da uspore povećanje težine kod osoba sklonih gojenju ili da smanje verovatnoću pojave recidiva gojaznosti nakon uspešnog lečenja.

Koristeći nov način ishrane, pacijenti ne vode računa o tome da ovaj faktor ozdravljenja zahteva veoma promišljen pristup i doziranje. Prema njihovom mišljenju, od sistema ishrane se traži samo -  smanjenje viška težine što je moguće pre. Samo mali broj pacijenata uzima u obzir činjenicu da brzo smanjenje težine nije osnovni cilj lečenja.

Takođe su veoma važni izdržljivost i neškodljivost tog načina ishrane. „Revolucionarne“ super savremene dijete za mršavljenje, koje su popularne u kvazimedicinskim krugovima, po pravilu imaju klasičnu postavku – kombinuju se sa nekoliko namirnica koje su sigurno „prihvatljive“. To se radi da bi se zagarantovao hipokaloričan režim ishrane. Te dijete se veoma teško podnose zbog jednoobraznog, siromašnog i često nedovoljnog konzumiranja ovih ili onih nezamenljivih faktora. Pošto ovakvo „lečenje“ ne izaziva kod pacijenta nikakve navike u pogledu kvalitetne izbalansirane ishrane, kraj dijete sigurno dovodi do početne težine ili čak veće.

Pošto netačne predstave smanjuju poverenje u preporuke lekara i onemogućavaju da situaciju prihvate na pravilan i adekvatan način, te predstave je potrebno objasniti i korigovati. Danas je to veoma teško uraditi u izuzetno agresivnoj ekspanziji svakojakih isceliteljskih i kvazimedicinskih metoda lečenja gojaznosti.

Ne treba zaboraviti da gojaznost kod bolesnika traje do kraja života i da se ne može samostalno izlečiti, pa je zato potrebna aktivna intervencija.

 

Gojaznost je hronično oboljenje koje je povezano sa poremećajem metabolizma i manifestuje se povećanjem mase masnog tkiva u organizmu, što dovodi do povećanja ukupne telesne mase više 10% od normalne. Ako je višak težine od 5 do 10%, onda gojaznosti još nema ali ima viška telesne mase. Po savremenim shvatanjima, to je prelazno stanje između zdravlja i bolesti (predbolest). Odstupanja stvarne težine u opsegu 5% od normalne za apsolutno zdravog čoveka se smatraju dozvoljenom.

 

 

VRSTE ENERGETSKE RAZMENE I  MASNO TKIVO

Intenzitet energetske razmene je isključivo individualan. Organizam se sam trudi da održi stalnu telesnu masu. Ipak, kod slabog kretanja i određenog naslednog tipa metobolizma može da se ispostavi da je nedovoljno unutrašnjih prilagođenih reakcija za održanje stalne telesne mase. Tu je potrebna svesna intervencija same osobe.

Sprovedeno je posebno istraživanje u kojem je učestvovalo 30 dobrovoljaca koji su imali standardne pokazatelje energetske razmene.  Podrazumevalo je istu hipokaloričnu dijetu od 1500 kcal za sve ispitanike i standardni utrošak energije (pri strogoj kontroli obroka). Dobijeni su interesantni rezultati. 19 pacijenata je smršalo, kod  9 se težina – nije promenila, a kod 2 – se povećala! Prema tome, tradicionalni metod uzimanja u obzir energetske ravnoteže je aktiviran samo kod dve trećine gojaznih pacijenata. Šta je uzrok tome?

Nauka poznaje tri osnovna tipa energetske razmene, koja podsećaju na tri tipa konstitucije kod ljudi. U našoj formuli energetskog balansa taj faktor odgovara individualnom koeficijentu K.

Prvi tip – „organizam rasipnika“ (K=1,2). Osobe sa ovim tipom metabolizma karakteriše vrlo niska efikasnost iskorišćenja kalorija unetih preko hrane i mala potencijalna sposobnost nagomilavanja energije u masnom tkivu. Gojaznost kod njih nastaje retko, uglavnom zbog prejedanja. Češće se primećuje smanjena težina, bez obzira na kompletnu i visokokaloričnu ishranu.

Drugi tip – idealna energetska razmena (K=1,0). Za ovaj tip energetske razmene karakteristična je velika mogućnost prilagođavanja na spoljne promene (količinu hrane, promenu utroška energije) i stabilna telesna masa. Kod osoba sa drugim tipom energetskog metabolizma verovatnoća za nastanak gojaznosti kod nepravilne preterane ishrane i hipodinamije nije velika, ali se pre može pojaviti nego kod osoba koje imaju prvi tip energetske razmene.

Treći tip „organizam – tvrdica“ (K=0,8). Za njega je karakteristična veoma visoka efikasnost energetske razmene i povećano nagomilavanje energije radi stvaranja rezervi u vidu masnog tkiva. Sve kalorije koje se dobiju preko hrane troše se štedljivo. Upravo treći tip energetske razmene predstavlja nepovoljnu energetsku osnovu kod većeg broja gojaznih ljudi. Ako postoje i drugi štetni faktori (slaba pokretljivost, prejedanje), verovatnoća za pojavu preterane telesne težine je veoma visoka.

Za održanje stabilne telesne mase „organizmu-tvrdici“ treba 65% od kalorijske vrednosti prosečnog obroka, a „organizmu-rasipniku“ – 135%. Međutim, to su maksimalne cifre. Da bi se odredio individualni tip energetske razmene treba imati u vidu sledeće vrednosti koeficijenta K:

  • ako ste od detinjstva skloni gojenju i ako ste uvek imali neki višak potkožne masnoće, onda vrednost K najverovatnije odgovara trećem tipu metabolizma i iznosiće 0,8;
  • ako ste uvek imali normalnu težinu, a gojaznost se javila tokom poslednje 1-2 godine i vrednost viška telesne mase nije velika, sigurno imate drugi tip energetske razmene. Vaš individualni koeficijent ima idealnu vrednost (K=1,0);
  • ako vas brine samo nagomilavanje masti na pojedinm mestima ili konfiguracija tela, onda tip vaše energetske razmene može biti bilo koji (K od 0,8 do 1,2).

Učestalost trećeg tipa energetske razmene među populacijom nije velika - od 5 do 10%. Ipak, kod gojaznih osoba učestalost tog individualnog tipa metabolizma se sreće u 20-30% slučajeva.

Treba imati u vidu da pri hipokaloričnoj dijeti od 1000 kcal mršave sve punije osobe, a pri dnevnom obroku od 6 000 kcal se goje sve mršave.

Osnovni zadatak u borbi sa povećanom telesnom masom i gojaznošću nije samo dostizanje manje telesne mase već dugotrajno održanje postignutog efekta.

Iskustvo pokazuje da smanjenje telesne mase za 5-15% od početne (5-10 kg) smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti za 9%, dijabetesa za – 44%, svih pratećih bolesti za 20%. Takođe se smanjuje rizik smrtnosti od dijabetesa preko 30%, onkoloških bolesti – 40%.

Važna komponenta lečenja je motivacija bolesnika i snaga volje, jaka želja da se skinu  mrski kilogrami.

Danas su prihvaćeni sledeći principi postepenog smanjenja telesne težine:

  1. Dijeta (hipokalorična ishrana, dani za odmor, ishrana sa određenim vrstama namirnica, gladovanje).
  2. Fizička opterećenja (svakodnevno, preko 3 sata).
  3. Biološki aktivni preparati.
  4. Aparati.
  5. Odeća za mršavljenje (pojasevi, šortsevi).

Osnov lečenja gojaznosti čini izbalansirana prirodna hipokalorična ishrana. Preporučuje se postepena, dugotrajna promena načina ishrane, navika u ishrani, a ne vremensko ograničenje u konzumiranju određenih namirnica.

Smanjenje unosa energije se može postići:

  • smanjenjem kaloričnosti dnevnog obroka za 20% (u proseku na 500-1000 kcal) ali ne ispod 1200 kcal dnevno
  • smanjenjem potrošnje masti do 20% od kalorijske vrednosti dnevnog obroka;
  • redovnim obrocima tokom dana: 3 osnovna i 2 dopunska;
  • izbalansiranom ishranom prema osnovnim hranljivim sastojcima: belančevine - 25-30%, masti – ispod 20%, ugljeni hidrati – 50-55% dnevne kalorijske vrednosti;
  • smanjenim konzumiranjem alkohola.

 

Treba početi od analize ishrane, zapisivanjem u dnevnik svega što pojedete i popijete u toku nedelju dana. To će omogućiti lekaru da obavlja kontrolu i bolesniku da vrši samokontrolu radi kasnije razrade programa sopstvenog načina zdrave ishrane.

Osnovu tog programa treba da čini uvodni deo – smanjenje telesne mase za 0,5 kg za nedelju dana.

Važan faktor smanjenja telesne mase i njenog održanja na dostignutom nivou je povećanje fizičke aktivnosti. Istovremeno treba da prestanete da razmišljate o «fizičkom opterećenju» i da počnete da mislite o tome kako da postanete aktivniji.

Najjednostavniji, najdostupniji i najefikasniji vid fizičkog opterećenja je šetnja. Po 10 minuta na dan, postepeno povećavati do 30-40 minuta, u početku 3-4 puta nedeljno a zatim svakodnevno. Najvažnije je redovno!

Ako ste rešili da smršate onda treba da se pridržavate pet pravila.

Prvo pravilo: treba da izračunate svoju normalnu telesnu masu i njen višak.

Motivacija je jedan od osnovnih momenata procesa mršavljenja. Da biste postigli cilj (normalna težina) treba i da ga jasno predstavite. U protivnom, posle gubitka 2-3 kg lako ćete upasti u samoobmanu i nećete imati predstavu o tome koliko je stvarno rastojanje do cilja. Napravićete tipičnu grešku ako prestanete sa programom mršavljenja. Treba da znate svoju stvarnu težinu, normalnu težinu i višak težine koji treba da savladate.

Često ljudi godinama „odbacuju“ nepostojeće suvišne kilograme. Na primer, mlada žena stara 30 godina, visine 180 cm, težine 82 kg, 5 godina se na različite načine bezuspešno lečila od gojaznosti, čak se obratila hirurzima kako bi joj uradili operaciju «isključenja» tankog creva. Ona se iznenadila kada joj je nakon pregleda postavljena dijagnoza – normalna telesna masa. I to nije jedini slučaj.

Pojam «normalna telesna masa» se definiše veoma široko. Jedan isti čovek zbog različitih kriterijuma procenjivanja normalnog, koji se u izvesnoj meri razlikuju u raznim zemljama i oblastima medicine, može da ima normalnu telesnu masu prema prihvaćenim standardima u Ukrajini i višak preko 10 kg - prema prihvaćenim kriterijumima u SAD ili u Francuskoj. Suština problema je još i u tome što je gojaznost – preterano nagomilavanje masnoće u masnom tkivu organizma.

Baš zato i treba kontrolisati procenat masnoće u organizmu. Vrednosti ukupne telesne mase kod vidno izražene gojaznosti obično odgovaraju vrednostima viška masnoće. Kod umerene gojaznosti takvog slaganja možda i nema.

Poznati poljski stručnjak za gojaznost J.Tatonj argumentovano je  konstatovao da svaka populacija ljudi mora da ima svoj način izračunavanja normalne telesne mase, čija vrednost zavisi od rase, naslednih faktora, klime, ishrane, socijalnih uslova i drugih životnih faktora.

Savremeni ideal ženske lepote, najpoznatije svetske manekenke  – nemaju normalnu već idealnu telesnu masu i određeni tip mršave građe. Takva kombinacija se može primetiti kod najviše 5% stanovnika razvijenih zemalja (pojam «lepotica» nema jasan kriterijum normalne telesne mase). Pri tome, prema nekim podacima takva težina odgovara početnom stepenu nedostatka telesne mase, tj. iscrpljenosti.

Za većinu ljudi «idealna» težina ne odgovara njihovim naslednim faktorima, načinu i uslovima života. A ni sa modelima nije sve tako jednostavno. Ako prelistate modne časopise s kraja 1880-ih i početkom 1990-ih godina, možete da zapazite da je došlo do «promene ideala». Modeli iz 1960-1970-ih godina (Ines de la Fresanž, simbol modne kuće Šanel, pri visini od 181 cm imala je težinu 55 kg) dolaze sasvim «bestelesni» top-modeli – Klaudija Šifer, Linda Evangelista, Naomi Kembel. Ideal lepote u savremenom svetu znači da telo čoveka treba da sadrži minimalnu količinu masti.

Danas je to suvonjav čovek, bez grama masti. Tu se možemo sporiti, jer u raznim periodima su postojali, postoje i postojaće različiti kriterijumi savršenstva. Živimo u 21. veku. Danas je ideal zdravlja (ono, čemu treba obavezno težiti) – minimalna količina masti u organizmu. Ipak, nauka do sada još ne zna za jasnu granicu između umerenog viška težine, kao varijante normale i preterane gojaznosti (bolesti). Krajnje varijante su poznate i jasne, a međustanja su nedovoljno jasno definisana.

Drugo pravilo: treba definisati osnovne individualne uzroke svoje gojaznosti.

Opšti uzroci gojaznosti su odavno poznati: nepravilna ishrana (naročito prejedanje) i slabo kretanje. Ipak, ti opšti uzroci se do te mere različito, šaroliko i ponekad skriveno manifestuju kod neke konkretne osobe da je za uspešno mršavljenje potrebno detaljno ih proanalizirati.

Pre svega – izvršiti samoanalizu. Konzumiranje savremenih namirnica, naročito industrijskih i neizbalansiranih u pogledu kvaliteta koji su vam potrebni, mogu dovesti do nepravilne ishrane i gojaznosti čak kod normalnog apetita, neprejedanja i dovoljne fizičke aktivnosti. U nekim, relativno retkim slučajevima, preterana težina je prouzrokovana oboljenjem žlezda sa unutrašnjim lučenjem ili velikog mozga. Zato je za precizno određivanje uzroka gojaznosti potrebna konsultacija sa doktorom.

Podsticaj za nagomilavanje suvišnih kilograma mogu biti neki kritični periodi u životu čoveka. Sjajni uspesi, kao što su napredak u službi, kupovina automobila, povećanje materijalnog blagostanja i mnogi drugi ne dovode sami po sebi do gojaznosti. Ipak, ako su praćeni slabijom aktivnošću od uobičajene i povećanjem kalorijske vrednosti, onda je rezultat sasvim predvidiv.

Ukoliko poznajete uzroke svoje gojaznosti bićete naoružani protiv nje još pre nego što započnete borbu sa suvišnim kilogramima. Samo ako se eliminiše ili smanji patogeno delovanje konkretnih faktora, može se postići smanjenje i normalizovanje težine. Pri tom, proces otklanjanja uzroka može biti dugotrajan i neprekidan. Treba da jasno predočite i shvatite šta je suština vašeg problema, kako da se pravilno hranite i vodite zdrav način života.

Treće pravilo: treba poznavati osnovne principe savremenog načina mršavljenja.

Naravno, ima ih jako puno. To je more informacija u kojima se čak i stručnjak može pogubiti. Ipak, ako ste već odlučili da smršate, onda treba  makar da imate opštu predstavu o metodama koje se primenjuju da ne biste ličili na lopticu za bilijar, koju „či“ agresivne reklame šalje od jedne do druge rupe.

Ne postoji način mršavljenja koji bi vas oslobodio suvišnih kilograma bez vašeg dugogodišnjeg i direktnog učešća. Obično se primenjuje kombinacija 2-4 metode, koji se objedinjuju i smenjuju godinama. Međutim, osnovna sredstva uspešnog lečenja su promene navika u ishrani i povećanje fizičke aktivnosti, a ostala ih samo dopunjuju.

Preterana telesna težina ne predstavlja neku životnu epizodu koja posle mršavljenja nestaje bez traga. Kilaža će se „vratiti“ ako ne promenite svoje navike, čak će biti veća od prvobitne. Iz medicinskog ugla, gojaznost je hronično oboljenje s tendencijom napredovanja i čestim recidivima nakon „izlečenja“. Ne verujte reklami gde kažu: „Smršaćete za vreme jedne seanse!“ Ne verujte reklami koja kaže da se može smršati za 2-3 dana, 2-3 nedelje ili 2-3 meseca. Reklama je istinita samo do pola. Vi ćete najverovatnije u tom roku smršati, mada to neće biti činjenično stanje. Sigurno ćete vratiti svoju prvobitnu težinu i čak je za 2-3 meseca povećati pošto prekinete sa „čudotvornim“ lečenjem.

Ako metod za normalizovanje težine ne predviđa višegodišnji program primene osuđen je na postizanje privremenog pozitivnog efekta i dugotrajnog neuspeha – Vašeg, ali ne i tog metoda (jer ste ipak smršali). Samo ako tačno znate sopstvene uzroke gojaznosti i granice efikasnosti postojećih načina mršavljenja, bićete u stanju da normalizujete svoju težinu.

Četvrto pravilo: treba da napravite individualni kompleksan program mršavljenja na bazi prethodna tri pravila.

Naravno, ne radi se o tome da treba da se samostalno lečite. Neosporno je da vam za postizanje uspeha treba pomoć stručnjaka (endokrinologa, dijetologa). Ipak, oni vam mogu pružiti osnovnu i praktičnu pomoć samo ako budete u dovoljnoj meri, ciljano i dosledno menjali uobičajeni način života.

Nema potrebe da nabrajate spisak uzroka za nastanak najrazličitijih oblika gojaznosti. Bilo bi vam potrebno uputstvo, napisano u više tomova, koje je potrebno samo stručnjacima. U toj knjizi su nabrojane i proanalizirane u pristupačnoj formi glavne odrednice kojih treba da se pridržavate (bolje je uz konsultaciju doktora) da biste postigli željeni cilj. Samo su individualni i dugotrajni kompleksni programi za smanjenje telesne težine efikasni i pouzdani.

Individualan kompleksan program mršavljenja treba da ima u vidu sve vaše navike i način života. To niko ne zna bolje od vas. Da bi vas doktor pravilno lečio treba da poznajete sebe i da sa stručnjakom razmotrite pitanja koja su za vas složena. Savremena medicina ne poznaje univerzalan način za skidanje kilaže i on ne može ni da postoji.

Pored toga, u kliničkoj praksi se uspešno primenjuje veliki broj različitih metoda za normalizovanje telesne mase. One odlično funkcionišu, ali samo u slučaju ako ih se propisno pridržavate i obavezno uzmete u obzir individualne karakteristike.

Postoje različiti stepeni gojaznosti. Najveći stepen debljine (kod viška telesne mase preko 100%) zahteva primenu hirurških metoda ili suzbijanja osećaja gladi pomoću lekova. Početni nivoi gojaznosti lako se leče na tradicionalan, fiziološki način (promena načina ishrane i fizičke aktivnosti).

Nije isključeno da će mnogi „ultra-moderni“ i „ultra-brzi“ načini biti za vas neprihvatljivi i opasni a „opštepoznati“ i „stari“ efikasni. Nisu sve metode dobre ako se maksimalno primenjuju, naročito lečenje gladovanjem, konzumiranje sirovih namirnica ili drugi oblici vegetarijanske dijete. Sve treba da bude umereno. Sigurno su dani za opuštanje u toku nedelje – vegetarijanski ili dani „gladovanja“ (potpuno gladovanje sa neograničenim unosom tečnosti) korisni i preporučuju ih čak i stručnjaci koji kritikuju te metode. Ipak, potpuna, dugotrajna vegetarijanska dijeta (preko mesec dana) ili lečenje gladovanjem bez lekarskog nadzora veoma su opasni za osobe koje boluju od srca ili sistema organa za varenje. Takvo samolečenje može čoveka da odvede u bolničku postelju.

Peto pravilo: posle normalizovanja telesne mase potrebno je nastaviti  svoj program, savladavati moguće opasnosti i izbegavati tipične greške.

Ne precenjujte postignuti rezultat. Teško je smršati. Većina bolesnika koja je koristeći različite načine završila sa programom lečenja postigla je isto to. Ipak, samo mali broj je potvrdio uspeh. Načini normalizovanja telesne mase deluju u različitim fazama prijema, usvajanja i potrošnje energije koju dobijamo preko hrane. Pri tom, mnoge od postojećih metoda mršavljenja istovremeno utiču na nekoliko uzroka nastanka prekomerne težine, mada je po pravilu samo jedan od njih glavni, osnovni a ostali su – sekundarni.

OSNOVNI PROGRAM smanjenja i održanja težine tela pomoću bioloških preparata „Tjanši“:

Prema teoretskim postavkama kineske medicine, ova bolest je izazvana nedovoljnom transportnom funkcijom slezine, što dovodi do nagomilavanja vlažnosti i sluzi u organizmu.

Praznina i slabost Či energije slezine nastaju kao posledica unutrašnjeg poremećaja rada Či energije slezine, zbog slabosti konstitucije i iscrpljenosti pacijenta ili neredovnog unosa hrane.

Ishrana:

Voće, jagodičasto voće, koštunjavo voće: lubenica, kruška, narandža, mandarina, limun, šljiva, orah, beli dud, jabuka.

Povrće, zelen, žitarice: laminarija, heljda, kukuruz, ovas, sojino brašno,  kupus, tikvica, paradajz, krastavac, plavi patlidžan, bundeva, rotkva, celer, pasulj, maslinovo, laneno, orahovo ulje.

Meso i mlečni proizvodi, riba i ostale namirnice: zečetina, jaja od prepelice, govedina, ovčetina, pačetina, šaran, deverika, mladica, smuđ, kozji sir.

Prva faza – čišćenje creva, krvnih sudova, vezivanje masti i njihovo izlučivanje iz organizma.

  1. „ČAJ ZA MRŠAVLJENJE“: preliti 1 kesicu čaja sa 1/2 litra vode, ostaviti da odstoji 15 minuta poklopljeno. Uzimati po 1 čašu od 5 do 7 časova, za vreme maksimalne aktivnosti meridijana debelog creva i od 13 do 15 časova za vreme aktivnosti tankog creva. Posle 2 nedelje uzimanja dozu možete povećati na 1 kesicu sa čašom vode. Uzimati 3 puta na dan: od 5 do 7 časova, od 13 do 15 časova i od 21 do 23 časa.
  2. „TABLETE ZA MRŠAVLJENJE“: uzimati pre jela po 2 tablete 2 puta na dan, dobro sažvakati. Popiti sa 1/2 - 1 čašom mlake vode.
  3. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE – PRAH“: 1 kesicu na dan rastvoriti u 1 čaši mlake vode. Uzimati svakodnevno posle jela ili u vreme maksimalne aktivnosti meridijana debelog i tankog creva.
  4. „ULJE OD ŽUTOG NOĆURKA“: po 1-3 kapsule 1-2 puta na dan sa jelom, popiti kapsulu sa 0,5-1 čašom mlake vode.

Predviđena doza za kuru – 1 mesec.

Druga faza izbacivanje sluzi, proterivanje vlažnosti, obnavljanje poremećene lipidne razmene, vezivanje masti i njihovo izlučivanje iz organizma.

  1. „BIOKALCIJUM“: po kafenu kašičicu sa 250 ml vode uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, piti u manjim gutljajima.
  2. „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, 2 sata posle večere, popiti sa 250  ml vode.
  3. TABLETE „DIGEST“: uzimati posle jela, ujutru i u vreme ručka, dobro sažvakati po 2 tablete 2 puta na dan. Popiti sa čašom vode.
  4. „HITOZAN“: po 2 kapsule pre spavanja, popiti sa 250 ml vode.

Predviđena doza za kuru – 1 mesec.

Treća fazaodržanje Či energije, jačanje slezine, obnavljanje poremećenog metabolizma lipida, sagorevanje „rezervnih“ masnoća i smanjenje telesne težine.

  1. „OMEGA 3“: uzimati po 2 kapsule 2 puta na dan, 30 minuta pre jela, piti s vodom.
  2. „IKAN“: uzimati po 2 kapsule 2 puta na dan, 30 minuta pre doručka i ručka, piti s vodom.
  3. „HITOZAN“: 2 kapsule, pre spavanja, popiti sa 250 ml vode.
  4. „ULJE OD BELOG LUKA“: po 2 kapsule ujutru, 30 minuta pre doručka, popiti sa 250 ml vode.
  5. MACA: po 2-3 tablete 1-2 puta na dan, 30 minuta pre jela, ujutru i uveče.
  6. „ULJE OD ŽUTOG NOĆURKA“: po 1-3 kapsule 1-2 puta na dan sa jelom, popiti kapsulu sa 0,5-1 čašom mlake vode.

 

Predviđena doza za kuru – 1,5 mesec.

Trajanje osnovnog programa – 3,5 meseca.

Tokom godine se  sprovode  najmanje 2 kure.

PRIMENA APARATA „TJANŠI“:

  1. 1. POJAS ZA MRŠAVLJENJE „PANGAO“
  2. 2. MASAŽER ZA NOGE